1.       Šta objavljuje časopis ZZK

Časopis ZZK objavljuje neobjavljene originalne naučne i stručne radove; prevode stručnih dokumenata Međunarodnog instituta za zavarivanje (IIIW); obrazovne teme; priloge iz oblasti: razvoja opreme i materijala, konstrukcijskih i tehnoloških rešenja; proizvodnje; održavanja i produženja veka zavarenih proizvoda; kotrolisanja i ispitivanja zavarenih spojeva; standardizacije; bibliografske preglede i prikaze stručne literature domaće i inostrane; informacije o stručnim skupovima; strukovne vesti.

Zvanično pismo časopisa je latinica. Zvanični jezik časopisa je srpski, narečje srpskog jezika (ekavsko, jekavsko, ijekavsko) je ono koje je koristio autor teksta. Radovi koji su od posebnog značaja objavljuju se dvojezično; jedan stubac je na srpskom, a drugi na engleskom jeziku; slike su zajedničke sa dvojezičkim potpisom.

2.       Kategorije radova

Autorski radovi podležu anonimnoj recenziji, i prema preporuci UNESKO mogu da budu svrstani u jednu od sledećih kategorija:

–      Originalni naučni rad (Original scientific paper);

–      Prethodno saopštenje (Preliminary communication);

–      Pregledni rad (Review);

–      Stručni rad (Professional paper).

2.1.         Originalni naučni rad je do tada neobjavljeni rad koji doprinosi naučnom saznanju ili shvatanju, a napisan je tako da bilo koji kvalifikovani naučnik na osnovu datih informacija može:

–          ponoviti eksperiment i postići opisane rezultate sa istom tačnošću ili unutar granica eksperimentalne greške kako to navodi autor;

–          ponoviti autorova zapažanja, proračune ili teorijske navode i doneti slične zaključke.

Ovoj grupi pripadaju i radovi za sticanje naučnih titula.

2.2.         Prethodno saopštenje je rad koji sadrži nova naučna saznanja ili rezultate čiji karakter zahteva hitno objavljivanje. Rad obavezno sadrži jedan ili više novih podataka, naučnih informacija, ali bez dovoljno pojedinosti koje bi omogućile čitaocu proveru iznesene informacije na opisan način.

2.3.         Pregledni rad izveštava o nekom posebnom pitanju o kome je već objavljivana informacija, samo je to ovde sakupljeno, analizirano, pogodno prikazano i raspravljeno. Autor preglednog rada dužan je da se u tekstu poziva na svu literaturu koju je koristio u svom radu, i da literaturu navede redosledom onako kako se pojavljuje u tekstu.

2.4.         Stručni rad sadrži korisne priloge iz područja čija problematika nije vezana za izvorna istraživanja. Materija ne mora da predstavlja novost u svetskim okvirima. To se npr. odnosi na reprodukciju u svetu poznatih istraživanja, koja predstavljaju vredan materijal za širenje znanja, i prilagođavanja izvornih istraživanja potrebama industrije.

3.       Sadržaj rukopisa

Priređen za štampu rukopis treba da sadrži: naslov rada (na srpskom i engleskom jeziku); podatke o autoru: puno ime i prezime autora i koautora, zvanje, adresa ustanove/preduzeća u kojoj je zaposlen, grad, telefon / e-mail; navođenje projekta na kojem se zasniva tema rada, i ko je finansirao projekat (obavezno kod projekata koje finansira Ministarstvo za nauku i tehnologije); predlog autora za kategorizaciju rada; ključne reči (na srpskom i engleskom jeziku); izvod (na srpskom i engleskom jeziku); integralni tekst rada.

3.1.         Naslov rada treba da je po mogućnosti što kraći, i da jasno odražava suštinu rada.

3.2.         Autor je idejni tvorac i nosilac aktivnosti u izradi rada. Kod navođenja koautora treba se ograničiti na one koautore koji su direktno učestvovali u stvaranju rada. Učesnicima rada koji su radili na rutinskim ispitivanjima ili konsultacijama autor može da se zahvali na kraju rada, pre citiranja literature, bez da se oni navode kao koautori.

3.3.         Ključne reči (Key words) su reči koje su najkarakterističnije za rad i koje ukazuju na samu suštinu rada. Obično je dovoljno navođenje tri do šest ključnih reči.

3.4.         Izvod treba da je kratak i informativan i može da sadrži najviše 500 slovnih mesta. On upozorava na zaključke za svaku novu informaciju koju donosi rad. Za radove koji ne daju bitno nove rezultate (pregledni radovi, referativni radovi) dovoljno je napisati indikativni izvod u kojem se kratko opisuje predmet rada. Preko izvoda čitalac treba da  lako i brzo oceni da li ga taj rad zanima. Izvod, kao i integralni tekst, se piše u trećem licu.

Naslov, ključne reći i izvod su delovi koje časopis ZZK obavezno štampa na srpskom i engleskom jeziku i poželjno je da autor ove delove dostavi dvojezično. Za radove koji se u celini štampaju dvojezično, obaveza je autora da dostavi tekst na oba jezika.

4.       Glavni delovi integralnog teksta rada

Uredništvo preporučuje da se autorski radovi, koji se svrstavaju po kategorizaciji, izlažu na sledeći način:

4.1.         Uvod

U uvodu se iznosi predmet, svrha i cilj rada, sa kratkim uvidom u materiju prethodnih, objavljenih istraživanja. Ako se radi o poznatom predmetu, uvod treba da bude što kraći.

Kod radova koji obrađuju tematiku o kojoj se prvi put piše u našoj stručnoj periodici, uvod može da bude i detaljniji.

Pri opisu ranijih istraživanja literatura se citira hronološkim redom, da bi se dobio uvid u razvoj područja koje se obrađuje. Na literaturu se poziva navođenjem u uglastoj zagradi rednog broja pod kojim je navedena u odeljku Literatura.

4.2.         Eksperimentalni deo

Eksperimenti i merenja moraju da budu opisani tako da se rezultati mogu reprodukovati. Kada se radi o komercijalnim ili ranije opisanim aparatima ili standardom određenim uređajima, treba navesti odgovarajuću literaturu (standard) i uslove (merila) pod kojima se eksperimentisalo. Ako je razrađen sopstveni eksperimentalni postupak treba ga opisati sa svim detaljima i dati jasne slike ili skice konstruisanog aparata. To se isto odnosi i na oblik i mere eksperimentalnih uzoraka i epruveta za ispitivanje.

4.3.         Rezultati

Rezultate treba dati pregledno, u obliku tabela ili dijagrama. Suvišno je koristiti oba načina prikaza rezultata. Na dijagrame treba uneti sve rezultate dobijene eksperimentima. Preporučuje se da se rezultati obrade statistički. Ilustrovanje rezultata fotosima (npr. fotosi mikrostrukturnih analiza) treba ograničiti na karakteristične primere, značajne za zaključak ili za poređenja stanja.

4.4.         Diskusija

Analiziraju se dobijeni rezultati, upoređuju sa ranije publikovanim podacima, pronalaze se zakonitosti i granično područje zakonitosti, komentarišu se greške i tačnosti merenja. Daju se eventualne sugestije za dalja istraživanja.

4.5.         Zaključak

Zaključak sadrži kratak rezime najvažnijih rezultata. Treba ga pisati tako da čitalac koji pročita samo zaključak može dobiti opštu sliku o vrednosti i zanimljivosti rada i za šta ga može koristiti.

4.6.         Literatura (reference)

Navodi se samo ona literatura na koju se autor poziva u tekstu. Radovi koji nisu objavljeni (interni izveštaji, pravila, procedure) ne mogu da budu navedeni kao referece. Spisak literature mora da bude pažljivo odabran, kako bi se sagledao kontekst, polazišta i doprinos rada. To je važan element autorskog rada, jer treba da ilustruje trenutno stanje u kojem se rad objavljuje. U tom smislu uglavnom nisu relevantne reference opšte obrazovnog i udžbeničkog karaktera, tehničko-tehnološke reference relativno starih izdanja, komercijlni katalozi i slično. Broj referenci ne treba da bude preterano veliki, sem u slučaju preglednih radova.

Literatura se daje na jeziku originala odgovarajuće reference i mora da bude navedena prema ISO 690. Redni broj reference je onaj pod kojim se poziva u tekstu. Redni broj se stavlja u uglastu zagradu.

4.6.1.      Način i redosled citiranja časopisa: prezime autora, zarez, inicijal imena autora (ako ih ima više odvajaju se zarezom) tačka, zarez, dvotačka, ime časopisa ili njegova internacionalna skraćenica, razmak (bez zareza), volumen (boldiranim fontom), broj (u lučnoj zagradi boldiranim fontom), zarez, godina (u lučnoj zagradi), stranica (početna/ završna), tačka.

4.6.2.      Način i redosled citiranja knjige: navođenje autora kao u prethodnom slučaju, dvotačka, naslov knjige, zarez, izdavač, zarez, mesto izdanja, zarez, godina izdanja, zarez, kratica str., zarez, broj stranice, tačka.

4.6.3.      Način i redosled citiranja zbornika radova naučnih skupova: navođenje autora kao u prethodnom slučaju, dvotačka, naziv zbornika radova, mesto i godina održavanja skupa, broj stranice, tačka.

4.7.         Zajedičke preporuke i pravila za integralni tekst

4.7.1.      Upotreba simbola/skraćenica

Za pojmove koji se često ponavljaju u tekstu i posebno u tabelama, treba koristiti uobičajene, standardizovane (nacionalne ili internacionalne), pozajmljene inostrane (kada ne postoje standardizovani), ili formirati sopstvene simbole i skraćenice. Formiranje sopstvenih simbola/skraćenica posebno je korisno kada se taj pojam preuzima iz stranog jezika, a prevod na srpski jezik zahteva suviše veliki opis koji nije praktičan za čestu upotrebu. Ovakav pristup je svakako prihvatljiviji nego upotreba pojma na inostranom jeziku, smatrajući ga neprevodivim na srpski jezik. Pri prvom pominjanju pojmovi se daju sa punim nazivom (ili opisom), a u zagradi se navodi simbol/skraćenica. U daljem tekstu se koristi samo simbol, odnosno skraćenica. Ako se simbol/skraćenica uvodi samo kod tabela, ispod tabele se navodi legenda.

4.7.2.      Pozivanje u tekstu na sliku ili tabelu je naznakom u lučnoj zagradi njenog broja i skraćene oznake: npr. (sl. 5.) odnosno (tab. 2).

4.7.3.      Kod navođenja transkribovanih inostranih imena u zagradi treba dati na izvornom pismu i jeziku. Dozvoljena je i upotreba samo originala, ali se tada ne primenjuje izmena po padežima.

4.7.4.      Oznake fizičkih veličina moraju biti u skladu sa međunarodnim standardima, označene kosim (italic) slovima latinice i svaka mora da bude objašnjena u tekstu rada. Jedinice za merenje fizičkih veličina moraju biti u skladu sa međunarodnim sistemom mera i označene uspravnim slovima latinice.

4.7.5.      Formule: Matematički i fizički simboli u tekstu (funkcije, varijable i pojedine veličine) štampaju se kosim (italic) slovima (koristiti kompjuterski program za formule) u posebnom redu, i sa strane se njihov redosled označava arapskim brojem u lučnoj zagradi. U daljem pominjanju poziva se na redni broj formule. Svaka veličina mora da bude razjašnjena.

5.       Tehnička priprema

Autori su dužni da tekst rada pripreme prema uputstvu i dostave na 3.5” disketi / CD i dva odštampana primerka. Tekstovi kraćih priloga, koji nemaju status autorskog rada prema kategorizaciji, mogu se dostaviti i elektronskom poštom, bez posebnih zahteva za uređenje teksta.

5.1.         Opis izgleda teksta

Obim teksta je do 6 strana formata A4 sa veličinom fonta 9 pt. Tekst i tabele, bez slika, uraditi kao fajl u Word document. U tekstu naznačiti mesto slika, sa rednim brojem i nazivom.Sve stranice teksta moraju biti označene (paginacija). Stil slova je Arial (za naslove svih nivoa Arial Black). Slike (pod nazivom i rednim brojem kao u tekstu) uraditi kao poseban fajl, u Adobe Photoshop ili CorelDRAW. Veličina znakova i slova na slici i u tabeli treba da u završnoj formi odgovara veličini 8 pt.

Uredništvo časopisa “Zavarivanje i zavarene konstrukcije”